Mnogo se danas priča o „unutrašnjem detetu“. O tome da ga treba zagrliti, umiriti, voleti, vratiti mu glas. Ali hajde da budemo iskrene: nije svaka žena spremna da priđe tom delu sebe. I nije svaka žena u stanju da oseti nežnost prema detetu koje je nekada bilo potpuno samo. Za neke žene — posebno one koje su preživele nasilje, ponižavanje, strah, tišinu, hladnoću —kontakt sa unutrašnjim detetom ne donosi toplinu. Donosi ljutnju . Ljutnju jer je bilo bespomoćno. Ljutnju jer nije moglo da se...

Postoje ćerke koje nisu imale detinjstvo.Ne zato što im je nešto nedostajalo spolja, već zato što su iznutra nosile previše. One koje su rano naučile da budu rame za plakanje.One koje su smirivale odrasle.One koje su držale atmosferu u kući.One koje su osećale sve — i nosile sve. One koje su bile deca samo po godinama,a roditelji po funkciji. Kako nastaje ova uloga Ćerka postaje „emocionalni roditelj“ kada: majka ili otac emotivno padaju, pa dete postaje njihov oslonac roditelj deli...

U svakodnevnom jeziku često kažemo: „Znam da nije racionalno, ali jednostavno osećam…”,    ili „Nešto u meni reaguje pre nego što stignem...